САЖЕТ ИСТОРИЈАТ МАШИНСКЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ДАКИЋ“ РАКОВИЦА
Пут и живот Машинског школског центра „Радоје Дакић“ нераздвојно су испреплетани са друштвено-историјском ситуацијом Србије, тачније са потребама Београда или још уже, са индустријским центром Раковице.
Машинско-школски центар „Радоје Дакић“ је отпочео живот школске 1963/64.gодине, када је Народни одбор општине Чукарице 28.03.1963. године донео одлуку о настанку ове школе.
На овом подручију је егзистирало више школа истог или сличног образовног профила, те је створена повољна подлога да се у састав Центра споје две школе:
Техничка школа „Радоје Дакић“ и Металопрерађивачка школа са практичном обуком „Радоје Дакић“.
Центар ће преузети сва њихова права и обавезе, сво наставно, техничко и помоћно особље, као и сва основна средства, али ће и даље задржати своју индивидуалност све док Извршно веће Народне Републике Србије не донесе решење о њиховом укидању. На тај начин је створен јак Школски центар који ће у то време, имати два Одсека и образоваће:
1. машинске техничаре из редова омладине и одраслих
2. квалификоване раднике из редова омладине, а по потреби и захтевима привредних организација
3. центар ће моћи да формира и друге облике стручног образовања.
Стручни кадар је бројао око педесет запослених, а у прву годину ова школа је уписала 364 ученика. Већ 01.11.1963. године две школе се уклапају као самосталне установе и Школа почиње свој прави живот. Сваке године Центар је уписивао све више ђака, али је и све боље опремао, осавремењивао своје кабинете и обогаћивао облике стручног образовања, те је у том циљу Центру припојена, 01.01.1965. године, Металопрерађивачка школа „21. мај“, а 1966. године је изграђена опремљена и спремна за практично усавршавање младих људи, Радионица, која и данас на истом простору егзистира. Исте године су интензивирани грађевински радови око реновирања школске зграде. Извођењем ових радова школски објекти добили су много у естетском и функционалном погледу, створени су и повољни услови за образовно-васпитну делатност.
Значајне резултате школа је постигла и на многобројним такмичењима из области машинства те је годинама била домаћин београдским такмичењима на којима су ученици ове школе освајали завидне резултате и пласмане за даља такмичења.
Из ове школе изашло је много младих људи који су свој пут наставили на Машинском факултету или своје знање уткали у нашу индустрију као квалификовани радници. Одавде су поникли и многи интелектуалци који су свој траг оставили у свим областима научног, културно-уметничког, политичког и друштвеног стваралаштва, као што су: др.проф.Ташко Манески, др.проф. Драган Милутиновић, др.проф. Мићо Ољача, државни репрезентативац у ватерполу Данило Икодиновић, државни репрезентативац у фудбалу Ивица Илиев и многи други. Године су пролазиле, Школа се дограђивала јер је требало удовољити потребама младих људи који су желели образовање из области машинства. Напредак у науци- увођење рачунара као једног од основних средстава комуницирања постала је главна смерница у развоју ове школе, те је у том смислу Школа „морала“ да обогати, да прошири своје образовне профиле и тако крајем осамдесетих у Школи се формира смер: Техничар за роботику и флексибилне производне системе, а почетком деведесетих Школа уписује и два одељења Техничара нумерички управљаних машина. Основа за овакав развој је била већ инсталирана и тестирана опрема за вежбе из општестручних и ужестручних предмета. Реч је о опреми која омугућава веома ефикасну примену и проверу теоријских знања припремљеним програмираним материјалом, а учењем корак по корак, ученици су све више мотивисани јер градиво савлађују у складу са својим интелектуалним способностима, а оцену свога рада добијају чим савладају одговарајућу вежбу или проблем.
Касније, крајем деведесетих, Школа се проширила и на електро струку (која је некад и постајала у њеном зачетку) за образовне профиле трећег степена: аутоелектричар и електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, као и четворогодишњег образовања: електротехничар рачунара. У обављању професионалне и производне праксе Школа сарађује са већим бројем привредних субјеката који имају велико разумевање за потребе ове школе, те су у том смислу ови стручни кабинети веома добро опремљени. Програмски садржаји практичне наставе реализују се у лабораторијама, кабинетима и радионици Школе које су опремљене најсавременијом техником (за школске услове) о чему говори и податак тако да су и студенти (са одређених смерова) Електротехничког факултета имали могућност обављања кабинетских вежби. За ученике на производној пракси одређује се инструктор који прати рад и понашање ученика, прегледа и оцењује њихов рад и стара се о реализацији овог вида практичне наставе.
Школа је организована и за рад са ванредним ученицима трећег и четвртог степена, као и за преквалификације. За ове ученике организована је инструктивно-консултантска настава, као и полагање испита у пет испитних рокова, предвиђених Законом о средњој школи. Општем успеху Школе допринела су и признања на општинском, регионалном и републичким такмичењима, од којих треба навести следећа:
IV Републичко такмичење Машинских школа Србије 1996. године, Нови Сад:
– прво место – техничар НУ машина – Небојша Алексић
V Републичко такмичење Машинских школа Србије 1997. године, Панчево:
– прво место – техничар НУ машина – струг- Ивезић Иван
– друго место – техничар НУ машина – глодалица – Ђурђевић Иван
VI Републичко такмичење Машинских школа Србије 1998. године, Београд
– прво место – техничар НУ машина – глодалица – Забелај Бајрам
– друго место – техничар НУ машина – струг- Белада Василије
VII Републичко такмичење Машинских школа Србије 2000. године, Нови Сад:
– прво место – техничар НУ машина – глодалица – Милићевић Владимир
– прво место- техничар НУ машина – струг – Илић Владимир – Специјална награда Ђурашевић Гојку за најбољи практични рад на стругу.
IX Републичко такмичење Машинских школа Србије 2001. године, Београд:
– прво место – техничар НУ машина – глодалица – Ратковић Бојан
– друго место – техничар НУ машина – струг- Маринковић Александар
XIV Републичко такмичење Машинских школа Србије 2006. године, Београд, Земун:
– прво место – оператер машинске обраде – струг – Мемаревић Александар
– друго место – оператер машинске обраде – глодалица- Огњановић Милош
На крају треба истаћи да ова Школа има амбиције да и даље остане у првим редовима свих Машинских школа на нашим просторима, а у томе ће нам сигурно помоћи и одлука Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, да преко Заједнице машинских школа распише конкурс за кооперативни модел образовања у занатско-техничким профилима:
– аутомеханичар
– оператер машинске обраде
– електромеханичар за термичке и расхладне уређаје